НПМ је јуче, у оквиру посета посвећених сагледавању репродуктивна права жена у установама социјалне заштите домског типа, посетио установу за смештај одраслих и старијих лица са менталним и интелектуалним потешкоћама у Тешици. У току посете, НПМ тим је после провере квалитета смештаја, посебну пажњу посветио репродуктивним и сексуалним слободама и правима корисница установе. О њиховом остваривању и поштовању, представници НПМ-а разговарали су са корисницама, запосленима, а омогућен им је и увид у тражену документацију која се односи сексуалне и репродуктивне слободе и права у установи.

Запослени у установи у Тешици сарађивали су са НПМ-ом у потпуности, омогућавајући на тај начин овом независном механизму да оствари свој мандат. Налазе и закључке из ове посете са препорукама, уколико за њима буде постојала потреба, НПМ ће изнети у свом јединственом извештају о положају корисница у установама социјалне заштите домског типа у области заштите и унапређења њихових репродуктивних права, након што спроведе све планиране посете до краја године.

Полицијска управа Крагујевац и полицијске станице у њеном саставу Баточина и Лапово, у потпуности су поступиле по препорукама Националног механизма за превенцију тортуре, које су им упућене после посете обављене у јануару 2019. године.

У Извештају о посети ПУ Крагујевац, НПМ наводи да су током посете чланови НПМ тима најпре обишли седиште полицијске управе, где су обишли просторије за смештај задржаних грађана, обавили разговоре са полицијским службеница у и извршили увид у документацију о задржавању лица. Истог дана НПМ је обишао полицијске станице Баточина и Лапово где су разговарали са начелницима и обишли просторије за смештај задржаних грађана и такође добили на увид тражену документацију. Полицијски службеници су током посете сарађивали са НПМ-ом, пружили им тражене информације, омогућили обилазак просторија и увид у документацију.

На основу утврђених чињеница, НПМ је ПУ Крагујевац и полицијским станицама у њеном саставу упутио препоруку да лицима задржаним по основу Закон о кривичном поступку, поред обавештења, уручују и писано обавештење које садржи сва права одређена Законом о кривичном поступку, по којој је у потпуности поступљено. Такође, у складу са препоруком, полицијска станица Лапово обезбедила је потребно вештачко осветљење у соби за задржавање и о томе известила Заштитника грађана. 

У вези са траженом информацијом о томе да ли је планом Министарства унутрашњих послова о адаптацији постојећих и изградњи нових просторија за задржавање, предвиђена изградња још једне просторије за задржавање у полицијској станици Аранђеловац, ПУ Крагујевац је доставила одговор и известила НПМ да у плану МУП-а, ПУ Крагујевац за 2019. годину није превиђена изградња додатне просторије за задржавање у ПС Аранђеловац.

НПМ је контролну посету ПУ Крагујевац обавио 29. јануара 2019. године, у циљу праћена препорука које су јој упућене 2015. године. Посета је била најављена и предвиђена планом посета за 2019. годину.

Attachments:

Извештај о посети ПУ Крагујевац

Одговор Министарства унутрашњих послова

Одговор Министарства унутрашњих послова

НПМ тим обавио је јуче најављену посету Служби за психијатрију Опште болнице у Јагодини у оквиру која располаже диспанзером за ментално здравље, дневном болницом са капацитетом до 45 пацијената и психијатријским одељењем са 16 постеља.

Поред представника Заштитника грађана, тим НПМ-а чинио је и лекар специјалиста психијатрије, представник удружења Међународна мрежа помоћи (International Aid Network – IAN).

Сарадњу запослених, НПМ је оценио као одличну, а током посете сем провере материјалних услова смештаја, потребна пажња посвећена је и процедури пријема, поступању према агитираним пацијентима и другим питањима од значаја за превенцију тортуре.

Иако ће НПМ о условима у здравственој установи и третману који пацијенти имају, у смислу заштите и поштовања њихових права, сачинити детаљан извештај, већ на основу саме посете НПМ је у могућности да прелиминарно оцени смештајне услове и колегијалне односе међу запосленима као веома добре, док су пацијенти, са којима су обавили интервјуе, истакли да су задовољни начином рада и поступањем лекара и медицинског особља према њима.

Заштитник грађана посебну пажњу посвећује заштити права особа са интелектуалним и менталним тешкоћама, рањивој и у великој мери стигматизованој и маргинализованој друштвеној групи. Процес деинституционализације је још увек на почетку, а смештај у установе и даље доминантан облик заштите особа са менталним сметњама, изјавио је поводом Међународног дана менталног здравља заштитник грађана Зоран Пашалић. Стога је неопходно донети стратегију инклузије особа са менталним сметњама у заједницу, развити услуге подршке за живот и мреже служби за заштиту менталног здравља у локалној заједници.

Ради превенције било ког облика злостављања, унапређења услова боравка у психијатријским установама и усмеравања на поступање према особама са менталним сметњама у свему у складу са важећим прописима и стандардима, Заштитник грађана је, у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ), у 2019. години посетио све (четири) клинике за психијатрију при клиничким центрима (Крагујевац, Београд, Ниш, Нови Сад), као и Центар за ментално здравље у Нишу. Обављена је и студијска посета Служби за психијатрију Опште болнице у Шапцу.

Заштитник грађана указује на значај уважавања права особа са менталним сметњама, без предрасуда, учешћа пацијената у сачињавању индивидуалног плана лечења и информисани пристанак на медицинску меру, као и слободно одлучивање о свему што се тиче њиховог живота и здравља, осим када то директно угрожава живот и здравље других лица.

Заштитник грађана посебно истиче потребу оснивања одговарајућих здравствених установа за психијатрију развојног доба (или неурологију и психијатрију развојног доба), јер психијатријско збрињавање деце и малолетника/адолесцената, на малом простору, као што је случај на стационарним дечјим одељењима Клинике за психијатрију КЦ Војводине и Центра за ментално здравље у Нишу, знатно отежава рад запослених и прилагођавање психосоцијалних активности потребама и могућностима сваког пацијента.

Недостатак средстава за унапређење материјалних услова смештаја пацијената и разраду програма психосоцијалне рехабилитације за све пацијенте, као и недовољан број запослених, различитих профила, основни су проблеми са којима се суочавају запослени у посећеним установама.