Досадашње реформе правосуђа нису довеле до ефикаснијег рада судова у такозваним притворским предметима. Осим тога, утисак је да се мере притвора често олако изричу, да су непримерено дугог трајања, као и да судови ретко одређују мере попут јемства, које представљају ефикасне алтернативе притвору. Околности које прате извршење мере притвора, повреде претпоставке невиности притвореника, као и услови извршења те мере, у великом броју случајева представљају својеврсну казну пре осуде.
Смештајни и други животни услови притвореника у појединим притворским јединицама и даље нису у складу са важећим стандардима. Капацитети су већином пренасељени, тако да се појединим притвореницима не омогућује простор у спаваоници од најмање осам кубних метара и четири квадратна метра. Није потпуно елиминисана ни појава да поједини притвореници спавају на душецима на поду или троспратним креветима, што обесмишљава идеју о засебном лежају. Поједине просторије притворских јединица су у изузетно лошем стању, руиниране, прљаве и непроветрене. Нарочито је тежак положај непушача који су смештени у истој просторији са пушачима. У појединим просторијама је недовољан и доток природне светлости, а вештачко осветљење је незадовољавајуће, у мери која не омогућује читање без штете по вид.Притвореници су по цео дан закључани у ћелији/спаваоници. По правилу им се не омогућује да расположиво време током дана проводе ван ћелије, у заједничким просторијама са другим притвореницима са којима им одлуком суда није забрањен контакт. Притвореницима се у највећем броју случајева не омогућује радно ангажовање, нити су укључени у социјалне и културне активности. Иако по важећим прописима притвореници имају право да сваког дана изван затворених просторија проводе најмање два сата, у појединим притворским јединицама не постоје услови за остварење тог права у пуном обиму. Постојећа шеталишта углавном немају адекватне надстрешнице, подобне за заштиту од атмосферских падавина. Такође, нема довољно услова за физичке активности, посебно у време лоших временских прилика.
Присутна је појава да се притвореници који нису раније осуђивани смештају у исту спаваоницу са притвореницима који су раније осуђивани, а не поклања се довољна пажња распоређивању притвореника у зависности од врсте кривичног дела које им се ставља на терет. Наведено није у складу са важећим прописима и може имати далекосежне негативне последице по притворена лица.
Вишегодишњи притвор може довести до значајних поремећаја у брачним и породичним односима притвореника. Охрабрује то што су након бројних притужби притвореника у Окружном затвору у Београду формиране посебне просторије за посету брачног друга, деце и других блиских лица, те да је у протеклом периоду одлуком надлежног суда једном притворенику, који се на извршењу мере притвора налази више од пет година, одобрена брачна посета, без присуства особља или других осуђених.
Жене којима је изречена мера притвора смештају се у притворским јединицама затвора широм Србије. Њихов релативно мали број у једној притворској јединици има за последицу да су поједине од њих током извршења мере притвора, често на дужи рок, практично у усамљењу. Иако у систему извршења кривичних санкција то представља дисциплинску или посебну меру која је строго временски ограничена, у постојећој пракси то је за поједине притворенице редован начин извршења мере притвора.
Аутор је заменик заштитника грађана
