Законом о допуни Закона о ратификацији Опционог протокола уз Конвенцију против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни или поступака, прописано је да Заштитник грађана обавља послове Националног механизма за превенцију тортуре.
Ради остваривања Законом прописане сарадње у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре, Заштитник грађана је са Покрајинским омбудсманом Аутономне покрајине Војводине закључио Меморандум о сарадњи. Са појединим удружењима чијим је статутом предвиђени циљ удруживања унапређење и заштита људских права и слобода, а која су у протеклом периоду посебну пажњу у свом раду посветили правима лицима лишеним слободе и спречавању мучења и злостављања Заштитник грађана је закључио Уговоре/Споразуме о сарадњи.
Опциони протокол уз Конвенцију против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајуíх казни или поступака је један од најзначајнијих међународних инструмената за заштиту људских права чији је непосредни циљ спречавање мучења или било ког другог облика злостављања.
Иако су постојећи међународни механизми за спречавање мучења и других облика злостављања вишеструко корисни, они не могу обезбедити сталну и свеобухватну независну контролу над поступањем држава у том погледу. Посете установам у којима су смештена лица лишена слободе од стране међународних тела као што су Специјални известилац Уједињених нација за тортуру, Поткомитет за спречавање тортуре (СПТ) као и, на регионалном нивоу, Европски комитет за спречавање мучења (ЦПТ), спроводе се периодично, тако да се свака држава посећује једном у неколико година, посете трају само неколико дана и обухватају само незнатан број места на којима се налазе лица лишена слободе.
Осим тога ни капацитет тих тела ни средства којима располажу нису такви да им омогућавају детаљан увид у проблеме који постоје у свакој држави, нити омогућују довољно интензивну комуникацију са државним властима. Наведено онемогућује та тела да дођу до свеобухватних и поузданих информација о поступању према лицима лишених слободе у одређеној држави.
Пошавши од свести да је сталну, свеобухватну контролу и ефикасне механизме превенције далеко лакше успоставити на националном нивоу, Опционим протоколом уз Конвенцију против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајуíх казни или поступака је предвиђено да ће свака држава чланица формирати или одредити један или више независних механизама за спречавање мучења на националном нивоу - Национални механизам за превенцију тортуре.
Опционим протоколом је одређено да су државе чланице, приликом успостављања националних механизама за превенцију тортуре, дужне да узму у обзир принципе који се односе на статус и функционисање националних институција за унапређење и заштиту људских права – Париске принципе.
Национални механизам за превенцију тортуре треба да својим континуираним посетама установама у којима се налазе лица лишена слободе одврати све државне органе и службена лица од било каквог облика злостављања и усмери државу ка стварању животних услова у местима где су смештена лица лишена слободе у складу са опште прихваћеним стандардима.
Услови ефикасног рада националног механизма за превенцију тортуре су независност и самосталност (функционална персонална и институционална); обезбеђење адекватних ресурса подобне за остваривање мандата, (кадрови, опрема и финансије); имунитет и заштита чланова и пуна сарадња са државним органима.
Национални механизам за превенцију тортуре има право на на несметан, ненајављен и свакодобан приступ свим местима на којима се налазе или се могу налазити лица лишена слободе; да насамо разговара са свим лицима лишена слободе и са свим службеним лицима која могу имати информације значајне за поступање према лицима лишеним слободе; приступ свој документацији која се односи на та лица; да надлежним органима даје препоруке у циљу побољшања начина поступања према лицима лишеним слободе и унапређење услова у којима она бораве, као и право да подноси предлоге и даје мишљења у вези са постојећим или предложеним правним актима.
Принцип поступања националног механизма за превенцију тортуре је стратегијско поступање у смислу утврђивања примарних циљева који се желе постећи, руководећи се начелом „боље мање али добро“; успостављање кооперативног дијалога са државним органима и пуног поверења, руководећи се начелом „не чини штету“; сарадња са различитим субјектима цивилног сектора (НГО, академска јавност, синдикати...), али и са организацијама жртава и некадашњим осуђеницима руководећи се начелом „сагледати појаву са више аспеката“
Национални механизaм за превенцију je дужaн да саставља извештаје о посетама установама, са препорукама за отклањање недостатака и прослеђује их државним органима. Годишње извештаји се достављају и Поткомитету за спречавање тортуре.
