Опциони протокол је у протеклој деценији, као глобални систем за спречавање мучења и других облика злостављања, омогућио спољним и независним контролама, међународним организацијама и националним органима да приступе местима у која се смештају лица лишена слободе. Чињеница да Подкомитет за превенцију тортуре и национални механизми имају моћ да приступе било ком месту где се налазе лица лишене слободе служи као средство одвраћања од злоупотреба, повећава транспарентност и промовише одговорност за дела мучења и злостављања.

Више од 60 држава су успоставиле своје Националне механизме за превенцију тортуре. Република Србија је потписала Опциони протокол 2003. године, а 28. јула 2011. године на седници Народне Скупштине Републике Србије Заштитник грађана је одређен да обавља послове Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) у сарадњи са омбудсманима аутономних покрајина и удружењима чијим је статутом предвиђени циљ удруживања унапређење и заштита људских права и слобода.

НПМ Србије је у свом досадашњем раду обавио око 350 посета местима где налазе или се могу налазити лица лишена слободе и упутио је преко 1000 препорука за уклањање утврђених недостатака. Охрабрује утисак да међу органима власти надлежним за непосредно поступање према лицима лишеним слободе превлађује свест о неопходности искорењивања злостављања и мучења, као и да је са Заштитником грађана у обављању послова НПМ остварена прописана сарадња, да је поступљено по већини упућених препорука, што је све довело до значајне промене општег става јавности о забрани тортуре, али и до бројних примера унапређења поступања према лицима лишеним слободе.

Опциони протокол уз Конвенцију УН против тортуре (OPCAT) усвојен је у децембру 2002. године од стране Генералне скупштине УН, а ступио је на снагу 22. јуна 2006. године. Тренутно, 81 држава из целог света је ратификовала или приступила Опционом протоколу, 17 држава су га потписале, а многи су у процесу приступања.