Поводом 26. јуна, Међународног дана УН за подршку жртвама тортуре, Заштитник грађана подсећа да превенција тортуре и бескомпромисни обрачун са појавом суровог, нељудског и понижавајућег поступања и кажњавања нису само питања испуњења међународних обавеза Србије, већ су и предуслов за очување достојанства свих грађана и основа демократичности државе.

Жртве тортуре су превасходно особе лишене слободе, којима је та слобода ускраћена, односно ограничена, одлуком или уз изричиту или прећутну сагласност државних органа. У ту групу спадају лица које је задржала полиција, они који се налазе на издржавању казне затвора, али и они који се налазе у установама социјалне и здравствене заштите. Ограничења слободе тих лица као и затвореност установа у којима се они налазе ствара ефективну могућност да буду жртве тортуре, констатује Заштитник грађана.

Национални механизам за превенцију тортуре (НПМ) Србије је у свом досадашњем раду обавио око 350 посета местима где налазе или се могу налазити лица лишена слободе и упутио је преко 1000 препорука за уклањање утврђених недостатака. Иако су бројни примери унапређења поступања према лицима лишеним слободе, у Републици Србији је потребно развити систем континуираних обука о људским правима за доносиоце одлука и све службенике који непосредно поступају према лицима лишеним слободе, нарочито у погледу забране тортуре и других облика злостављања, истиче Заштитник грађана.

УН Конвенција против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни или поступака, као један од кључних инструмената у борби против тортуре, ступила је на снагу 26. јуна 1987. године. Конвенцију је до данас ратификовало 159 земаља чланица УН.