a

Смртна казна је у Србији укинута 2002. године, а последњи пут извршена 1992. године. У јавности се повремено поново покреће питање потребе увођења смртне казне, а овакав став грађана је у корелацији са случајевима монструозног насиља над децом, насиља у породици и сличних злочина који оправдано изазивају велику осуду јавности и захтевају најстроже кажњавање, истиче заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић поводом обележавања Светског дана против смртне казне. Међутим, поновно увођење смртне казне било би неприхватљиво, у било ком случају и под било којим околностима. Иако је казна као репресивна мера неопходна с обзиром на то да обавља битну функцију у друштву тиме што штити најважнија људска добра и сузбија криминалитет као општеопасну друштвену појаву, то не значи да она треба да се своди на голу репресију а њен циљ не сме бити освета учиниоцу кривичног дела. Треба тежити праведној и сразмерној казни која ће најбоље остварити захтеве генералне и специјалне превенције.

У две трећине земаља света, смртна казна је законом укинута или се не примењује, а у земљама које још увек то нису учиниле нема доказа да је стопа криминалитета мања нити да се смањује број најтежих кривичних дела. Такође смртна казна се противи данашњем стању културе и цивилизације и широким могућностима којима располаже савремена држава у борби против злочина, наглашава заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић. Став против смртне казне у било ком случају и било којим околностима произлази и из универзалног и основног права на живот.

На Светски дан борбе против смртне казне, Заштитник грађана подсећа да се од 2007. године када је Република Србија председавала Комитетом министара Савета Европе, 10. oктобар обележава и као Европски дан борбе против смртне казне. Овај дан веома је значајан са становишта заштите људских права, јер подсећа на важност заштите неприкосновености људског живота и људског достојанства.