a

Члановима тима Заштитника грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре јуче није било дозвољено да реализују посету Дому за одрасла инвалидна лица у Земуну и на тај начин остваре свој мандат. Иако тим нема обавезу да најављује своје посете, због епидемиолошке ситуације, посета је најављена Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и установи. Циљ посете је требало да буде тематско испитивање положаја посебно осетљивих категорија корисника услуга социјалне заштите на домском смештају, као што су одрасле особе са телесним инвалидитетом у условима епидемије болести COVID-19.

Међутим, на улазу у установу тим је дочекао в.д. директора установе са обавештењем о томе да ресорно министарство не дозвољава приступ објектима установе и реализацију посете од стране НПМ-а и да су представници обезбеђења установе присутни да спрече улазак у установу.

Ова забрана је изречена иако је Заштитник грађана у обављању послова НПМ-а у комуникацији са представницима ресорног министарства више пута указао на то да ће обављати посете установама социјалне заштите домског типа уз пуно уважавање свих прописаних превентивних мера, коришћењем пуне заштитне опреме и уз прилагођавање своје методологије рада новонасталој ситуацији.

Такође, посета није дозвољена иако је Министарству указано на све међународне обавезе које је наша земља преузела усвајањем Закона о ратификацији Опционог протокола уз Конвенцију против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака („Сл. лист СЦГ- Међународни уговори“, бр. 16/05 и 2/06 и „Сл. гласник РС- Међународни уговори“, бр. 7/11) уз напомену да је забрана мучења и других нечовечних или понижавајућих поступака и кажњавања императивна норма која је обавезујућа и у околностима пандемије вируса COVID-19.

Министарству је указано и на Савете Поткомитета за превенцију тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака, који се односе на пандемију корона вируса (CAT/OP/10 од 7. априла 2020. године, усвојене 25. марта 2020. године), у којима је ово тело јасно заузело став да би НПМ требало да настави са вршењем свог мандата тј. да предузимају посете превентивног карактера и за време пандемије вируса COVID-19, поштујући неопходна ограничења у начину на који се обављају посете и са смањеним социјалним контактом.

Напомињемо да је Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре током трајања ванредног стања, као и након његовог укидања несметано обављао свој мандат у свим установама у којима се налазе или се могу наћи лица лишена слободе (заводи за извршење кривичних санкција, полицијске станице, прихватни центри за мигранте, центри за азил, Прихватилиште за странце, психијатријске болнице) и да је професионално поступање руководства и запослених током тих посета тима представљало пример добре праксе у поступању, у складу са законом предвиђеном обавезом сарадње органа са НПМ.

Поступање Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања не само да представља кршење законских прописа, међународних стандарда, обавезе сарадње органа управе са Заштитником грађана, већ представља и оспоравање и онемогућавање обављања мандата Заштитника грађана у обављању послова НПМ, а све наведено за последицу има немогућност контроле поштовања основних права лица која се налазе у установама социјалне заштите и одвраћања државних органа и службених лица од поступања које би могло имати карактер тортуре.

Заштитник грађана у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре годинама уназад указује на недостатке садашње организације заштите менталног здравља. Ови недостаци препознати су и у Програму о заштити менталног здравља у Републици Србији за период 2019-2026. године који је Влада донела крајем 2019. године, а Заштитник грађана изражава очекивање да ће активности предвиђене Акционим планом за спровођење Програма бити спроведене у планираним роковима.

У једном делу великих психијатријских болница и установа социјалне заштите домског типа, у лошим материјалним условима и са недовољним бројем особља, дуготрајно се хоспитализују и институционализују пацијенти и корисници са интелектуалним и менталним тешкоћама, а поштовање њихових људских права и права пацијената у постојећим условима није увек могуће у потпуности остварити. Услед епидемије болести Covid-19, права ове посебно осетљиве групе додатно су ограничена, истиче заштитник грађана Зоран Пашалић.

Истовремено, нису спроведене системске активности у погледу деинституционализације, нити су створени услови за збрињавање и подршку особама са интелектуалним и менталним тешкоћама (и њиховим породицама) у локалној заједници.
Имајући у виду да у актуелној епидемиолошкој ситуацији (као и у сличним ванредним околностима) потреба за унапређењем система заштите менталног здравља постаје још израженија и значајнија него у редовним околностима, Заштитник грађана указује да је неопходно без одлагања: развити мрежу служби за заштиту менталног здравља у заједници које ће пружати свеобухватну заштиту менталног здравља, уз најмање могуће рестрикције и што ближе породици; кадровски оснажити постојеће специјализоване службе при здравственим установама и обезбедити континуирану едукацију запослених из области менталног здравља.

Не мање значајан сегмент је улагање у борбу против стигматизације и дискриминације особа са менталним поремећајима, подизање свести о значају менталног здравља и улагање у реформе у области менталног здравља у правцу поштовања људских права и третмана особа са менталним сметњама у складу са принципима савремене психијатрије, истиче заменица заштитника грађана за права лица лишених слободе др Наташа Тањевић. Како је рекла нарочиту пажњу потребно је посветити посебно рањивим групама, превенцији менталних поремећаја деце и младих, унапређењу менталног здравља и лечења старијих особа са менталним поремећајима, као и унапређењу заштите и збрињавања особа на извршењу мера безбедности медицинског карактера (форензичким пацијентима).

Недостатак средстава за заштиту менталног здравља која се додељују из буџета Републике Србије, односно непостојање података о проценту тих средстава у односу на средства издвојена за здравство у целини, не смеју служити као оправдање нити бити препрека за неопходна улагања у очување и унапређење менталног здравља грађана.

Заштитник грађана је у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре у 2020. години, ради праћења поступања према лицима на извршењу мера безбедности медицинског карактера, посетио специјалне болнице за психијатријске болести у Вршцу и Горњој Топоници, а налази из ових посета биће објављени у оквиру посебног тематског извештаја, након реализације планираних посета свим установама у којима се у Републици Србији на лечењу налазе форензички пацијенти.
Светски дан менталног здравља обележава се сваке године 10. октобра на иницијативу Светске федерације за ментално здравље и уз подршку Светске здравствене организације.

 

Смртна казна је у Србији укинута 2002. године, а последњи пут извршена 1992. године. У јавности се повремено поново покреће питање потребе увођења смртне казне, а овакав став грађана је у корелацији са случајевима монструозног насиља над децом, насиља у породици и сличних злочина који оправдано изазивају велику осуду јавности и захтевају најстроже кажњавање, истиче заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић поводом обележавања Светског дана против смртне казне. Међутим, поновно увођење смртне казне било би неприхватљиво, у било ком случају и под било којим околностима. Иако је казна као репресивна мера неопходна с обзиром на то да обавља битну функцију у друштву тиме што штити најважнија људска добра и сузбија криминалитет као општеопасну друштвену појаву, то не значи да она треба да се своди на голу репресију а њен циљ не сме бити освета учиниоцу кривичног дела. Треба тежити праведној и сразмерној казни која ће најбоље остварити захтеве генералне и специјалне превенције.

У две трећине земаља света, смртна казна је законом укинута или се не примењује, а у земљама које још увек то нису учиниле нема доказа да је стопа криминалитета мања нити да се смањује број најтежих кривичних дела. Такође смртна казна се противи данашњем стању културе и цивилизације и широким могућностима којима располаже савремена држава у борби против злочина, наглашава заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић. Став против смртне казне у било ком случају и било којим околностима произлази и из универзалног и основног права на живот.

На Светски дан борбе против смртне казне, Заштитник грађана подсећа да се од 2007. године када је Република Србија председавала Комитетом министара Савета Европе, 10. oктобар обележава и као Европски дан борбе против смртне казне. Овај дан веома је значајан са становишта заштите људских права, јер подсећа на важност заштите неприкосновености људског живота и људског достојанства.

Заштитник грађана закључио је данас споразуме о сарадњи у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) са шест удружења чијим је статутом предвиђен циљ удруживања унапређење и заштита људских права и слобода.

Заштитник грађана Зоран Пашалић потписао је појединачне споразуме са Виктимолошким друштвом Србије, Комитетом правника за људска права, А11 –Иницијативом за економска и социјална права, Центром за интеграцију младих,  Хелсиншким одбором за људска права у Србији и Одбором за људска права Ваљевo.

Потписаним споразумима ближе се уређује сарадња коју ће Заштитник грађана остваривати са изабраним удружењима у обављању послова НПМ а на основу Одлуке Заштитника грађана од 19. јуна 2020. године о избору удружења са којима ће Заштитник грађана сарађивати у обављању послова НПМ и у складу са чланом 2а. став 2. Закона о ратификацији Опционог протокола уз Конвенцију против тортуре и других сурових, нељудских или понижавајућих казни и поступака.

b_250_0_16777215_00_images_20200629_PotpisivanjeNPM.jpgСарадња Заштитника грађана са удружењима  у обављању послова НПМ спроводиће се кроз учешће представника и сталних стручних сарадника удружења у посетама местима где се налазе или се могу налазити лица лишена слободе, изради извештаја или делова извештаја о обављеним посетама, изради препорука за отклањање утврђених недостатака у раду установа где се налазе или се могу налазити лица лишена слободе, давању стручних налаза и мишљења о здравственом стању, нарочито насталим физичким повредама и претрпљеном психичком болу као последици било ког облика злостављања. Такође, сарадња ће се огледати и у изради извештаја или делова тематских извештаја о стању у области положаја лица лишених слободе, изради анализа и/или мишљења о прописима или нацртима прописа којима се уређују положај, права и обавезе лица лишених слободе.