a

b_250_0_16777215_00_images_mreza_npm_JIE.jpgКао председавајући Медицинском групом Мреже НПМ земаља југоисточне Европе, НПМ Србије је 22. децембра 2020. године организовао онлајн састанак Мреже, како би скренуо пажњу на потребу праћења поступања према зависницима од психоактивних супстанци, посебно осетљивој категорији лица лишених слободе. Тим НПМ Србије је представио Тематски извештај Праћење поступања према зависницима од психоактивних супстанци у установама за извршење кривичних санкција, сачињен након пет посета казнено-поправним заводима и пет посета окружним затворима, које су реализоване у овој години у циљу праћења поступања према овој категорији лица.

У уводним напоменама др Наташа Тањевић, заменица заштитника грађана и руководитељка НПМ-а је подсетила да је зависност од опојних дрога уско повезана са вршењем кривичних дела и да је присутан висок проценат осуђених и притворених лица са овим проблемом, те да су зависници посебна група затворске популације која захтева специјализован приступ. Стога је, како је нагласила, НПМ посебну пажњу усмерио на испитивање постојећих могућности за њихову рехабилитацију, која је веома специфична када је реч о издржавању затворске казне.

Представљајући методологију рада НПМ током посета, заменица заштитника грађана је нагласила значај мултидисциплинарног приступа у сагледавању овог проблема. Истакла је да НПМ посебну пажњу обраћа на безбедносни, третмански и здравствени аспект, од откривања и спречавања уноса психоактивних супстанци, провере специјализованих програма за рад са осуђеним лицима која имају проблем зависности од психоактивних сусптанци, до употребе адекватне терапије. Такође испитивано је у коликој мери је особље едуковано у спровођењу програма лечења, односно третмана, као и да ли се предузимају мере у циљу смањења потражње и доступности, превенције и редукције штетних последица.

Члан тима НПМ-а Марко Анојчић је представио активности НПМ, односно његове основне налазе и чињенице који су утврђени током посета казнено-поправним заводима и окружним затворима и препоруке за отклањање уочених недостатака. Анојчић је истакао потребу за већим бројем запослених на пословима третмана, службеника обезбеђења и здравственог особља, као и за стварањем услова за рехабилитацију зависника од опојних дрога, који подразумевају постојање посебних изолованих одељења и програма рада, али и обучено особље које ће спроводити програме. Такође указао је и на потребу да се предузму активности у правцу унапређења поступања у лечењу зависника, да се побољша приступ лечењу опијатским супститутима у заводима тиме што ће створити услови да сва лица која имају проблем са зависношћу од ПАС, а за које лекар специјалиста психијатрије у заводу процени да постоји потреба да се уведе супститациона терапија, буду упућена у надлежне здравствене установе ради мишљења и доношења одлуке о увођењу ове терапије.

У оквиру сесија које су посвећене безбедносном, третманском и здравственом аспекту овог проблема на састанку су примере добре праксе у проналаску психоактивних супстанци, специјализованим програмима поступања и лечењу зависника у заводима представили Горан Ненадовић, начелник Службе за обезбеђење КПЗ Пожаревац – Забела, Миљан Крстић, шеф Одсека за спровођење третмана у КПЗ Ниш и др Владимир Стојковић, руководилац Одсека за болести зависности Специјалне затворске болнице, који је допринео и формирању Одељења без дроге у Окружном затвору у Београду.

Учесници састанка сагласили су се да је потребно наставити са праћењем поступања према зависницима од психоактивних супстанци као посебно осетљивој категорији лица лишених слободе, повећати капацитет НПМ ради ефикасног надгледања поступања према зависницима од психоактивних супстанци у заводима за извршење кривичних санкција и континуирано радити на размени добре праксе о поступању према овој изразито осетљивој категорији лица лишених слободе.

Заштитник грађана у обављању послова НПМ-а је током 2020. године реализовао преко 40 посета полицијским управама и полицијским станицама у њиховом саставу, изјавила је др Наташа Тањевић, заменица заштитника грађана и руководилац НПМ-а, на 6. састанку IPCAN (Independent Police Complaints Authorities' Network), који је одржан 16. децембра 2020. године. Све посете биле су ненајављене, тиму НПМ-а су пружене тражене информације, омогућен увид у документацију и ненадзирани разговори са лицима лишеним слободе, а сарадња са полицијским службеницима била је потпуна и професионална, истакла је Тањевић. Такође, НПМ је током посета заводима за извршење кривичних санкција обављао разговоре са притвореницима, који су на спровођење те мере доведени након полицијског задржавања, а у циљу прикупљања информација о поступању полицијских службеника према њима током задржавања, као и приликом примене других полицијских овлашћења, нагласила је Тањевић.

Пратећи поступање полиције по препорукама Европског комитета за спречавање мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања које су нашој земљи упућене након посете Комитета 2017. године, НПМ је утврдио унапређење, посебно у погледу унапређења услова за боравак задржаних лица у просторијама за задржавање, с обзиром на то да је велики број просторија за задржавање адаптиран у складу са стандардима. Међутим, већина полицијских управа и полицијских станица које је НПМ обишао немају посебне просторије за саслушање лица које су опремљене техничком опремом за аудио и/или видео снимање, иако постојање тих просторија представља један вид превентивног поступања и значајну меру заштите лица лишених слободе од евентуалног недозвољеног поступања полицијских службеника, а недостају и континуиране обуке криминалистичких инспектора о техникама саслушања и испитивања. НПМ и даље инсистира у својим појединачним и годишњим извештајима, на поступању по наведеним препорукама и с тим у вези је успоставио дијалог са МУП-ом.

НПМ је ове године обављао и ноћне и ране јутарње посете полицијским станицама ради праћења поступања према доведеним и задржаним лицима у вези поштовања основних права које су уједно и гаранција против злостављања: права на приступ адвокату, лекару, права да се блиска особа обавести о лишењу слободе и упознавање са правима, навела је Тањевић. У овом делу приметан је напредак у поступању полицијских службеника, с обзиром на чињеницу да се задржана лица са којима је тим разговарао нису жалила на остваривање ових права, а да је увидом у документацију утврђено да се ова права у највећем броју случајева поштују, као и да су унапређене евиденције које полицијске станице воде за задржана лица. Тањевић је посебно похвалила рад појединих командира полицијских станица, који су и пре достављања извештаја са препорукама, прихватили сугестије НПМ-а и обезбедили неопходно поступање.

НПМ је такође пратио поступање полиције током јавних окупљања у јулу месецу ове године према грађанима, као и према ухапшеним лицима у полицијским станицама, рекла је Тањевић и додала да су налази из тих посета објављени у посебном извештају који садржи 11 препорука за отклањање утврђених недостатака и унапређење стања у овој области (од којих је МУП-у упућено 9 препорука).

У свету се 21. децембра обележава десет година од усвајања Правила УН о третману жена затвореница и ванзаводским мерама за жене које су учиниле кривична дела, познатих под називом Правила из Бангкока (Бангкочка правила). Ослањајућу се на известан број резолуција УН у области заштите људских права, та правила су посебно истакла потребу формирања глобалних стандарда у поступању надлежних органа према затвореницама. У својој основи, она истичу родни и антидискриминаторни акспект, дефинишући заштиту права жена у појединим областима у којима се до тада уопште није придавала пажња, као што су затвори.

Ова правила указала су на потребу стварања праведнијег и сигурнијег окружења за жене, у коме постоји алтернатива затвору, посебно за оне које се боре са сиромаштвом, насиљем, менталним здрављем или су учиниле ситне прекршаје. Залажу се за друштво и државу који поштују достојанство жене и теже побољшању њеног положаја у свим животним ситуацијама. Истичући чињеницу да су жене у затвору по правилу мајке и примарни старатељи у породици, Бангкочка правила наглашавају да оне као затворенице треба да буду смештене близу куће и да остану у контакту са породицом. Затворска здравствена нега и хигијена треба да одговоре на специфичне потребе жена, да им се обезбеде редовни гинеколошки и посебни здравствени прегледи као и континуирана психолошка подршка. Такође, затвори би требало да обезбеде основне потребе жене, специфичне за њену сексуалну оријентацију, полни идентитет и изражавање, инвалидитет, етничку припадност и старост. Не треба заборавити и женско особље у затвору, које би на радном месту требало да има једнаке могућности у погледу обуке и напредовања као и мушкарци, али и сигурност и безбедности на послу.

Заштитник грађана у оквиру опште надлежности и у обављању послова НПМ-а прати поступања према женама у кривичноправном систему и затвореним установама и подстиче промене у пракси и закону, укључујући и питање алтернативе притвору/затвору. С тим у вези, НПМ годинама уназад указује на негативне аспекте дуготрајног извршења мере притвора према женама, с обзиром на то да су поједине жене у притвору, због релативно малог броја, практично у усамљењу. Наиме, иако у систему извршења кривичних санкција усамљење/самица представља посебну, дисциплинску меру која је строго временски ограничена, у постојећој пракси то је за поједине притворенице редован начин извршења мере притвора. Такође, иако је Управа за извршење кривичних санкција предузела значајне активности на унапређењу материјалних услова смештаја лица лишених слободе и повећања капацитета завода, и у оквиру наведеног изграђен је нови објекат у КПЗ за жене у Пожаревцу, ово је и даље једини завод где се смештају жене којима је изречена казна затвора чиме се онемогућава да завод буде у близини дома затворенице, а самим тим отежавају и редовни контакти са породицом, што је битно за њихову интеграцију и социјалну инклузију након изласка на слободу.

Прихватајући мишљење Заштитника грађана о значају превентивних лекарских прегледа у КПЗ за жене у Пожаревцу, овај завод је донео Директиву о праћењу здравственог стања и спречавању обољевања осуђеница којом је утврдио динамику, обим и садржину превентивних прегледа.

Заштитник грађана ће наставити да прати поступање према женама, као посебно осетљивој категорији лица лишених слободе и предузимати активности у правцу унапређења стања у овој области.

Тим Заштитник грађана у обављању послова НПМ-а посетио је Клинику за психијатрију Клиничког центра Ниш и у извештају о обављеној посети констатовао да је Клиника смештена у стару зграду која се налази у оквиру комплекса Специјалне болнице за психијатријске болести „Горња Топоница“ (око 13 км ван града Ниша), да су услови за смештај пацијената и рад запослених неадекватни, те да дислоцираност

Клинике ван КЦ Ниш отежава рад Клинике. НПМ је упутио препоруке за унапређење материјалних услова на Клиници и похвалио уочене напоре запослених да у постојећим условима за рад обезбеде адекватно пружање здравствене заштите пацијентима. Уједно је указао да преоптерећеност запослених у датим условима може проузроковати пропусте у раду и смањење квалитета здравствене заштите, што погодује настанку понашања која могу имати карактер злостављања.

Поступајући по препорукама НПМ-а, Клиника за психијатрију Клиничког центра Ниш предузела је активности ради потпуног и детаљног евидентирања података од значаја за спровођење мере физичког спутавања агитираних пацијената и унапређења поступања у погледу информисаног пристанка пацијената на предложену медицинску меру.

Међутим, изостао је одговор управе Клиничког центра Ниш о поступању по препорукама НПМ и успостављању сарадње са Министарством здравља у вези са унапређењем материјалних услова смештаја пацијената на Клиници за психијатрију и одржавања зграде у задовољавајућем стању, реновирањем тоалета и купатила ради обезбеђивања приватности пацијентима приликом купања, потпуним опремањем Клинике за психијатрију прописаном опремом за обављање стандардних дијагностичких процедура, као и радним ангажовањем недостајућег броја запослених.

Министарство здравља обавестило је Заштитника грађана да уколико постоји потреба за инвестиционим улагањима, здравствена установа би требало да се обрати том министарству – Комисији за инвестициона улагања.

Имајући у виду наведено, Заштитник грађана ће у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре, по окончању актуелне епидемиолошке ситуације, у дијалогу са управом Клиничког центра Ниш инсистирати на побољшању услова смештаја и лечења пацијената на Клиници за психијатрију, имплементацији упућених препорука НПМ и отклањању утврђених недостатака.

Заменица заштитника грађана и руководилац НПМ др Наташа Тањевић је са сарадницима из Одељења Националног механизма за превенцију тортуре учествовала на 2. састанку Мреже НПМ земаља Југоисточне Европе, који је организован путем интернета 7. децембра 2020. године. Састанак је био посвећен мониторингу заштитних мера у првим сатима полицијског притвора, праћењу поступања по препорукама (follow up) као и одговорима на изазове у остваривању мандата НПМ у време епидемије болести COVID 19.

Др Наташа Тањевић је представила учесницима састанка методологију коју НПМ примењује у свом раду, односно начин обављања посета, израде извештаја, праћења поступања по упућеним препорукама као и стратегије које примењује како би се обезбедило поступање по препорукама. Овакав приступ укључује, како је истакла, јасан и образложен извештај са препорукама, стални дијалог са органима и установама које НПМ посећује, као и писану комуникацију са надлежним органима и прибављање информација које су од значаја за НПМ.

У другом делу састанка, који је био посвећен раду НПМ у време епидемије COVID 19, представљене су методологије рада НПМ из других држава, које су прилагођене условима епидемије. Др Наташа Тањевић је представила начин на који је НПМ обављао посете у овим условима и упознала учеснике са најважнијим резултатима рада.

Такође, на састанку је одлучено да НПМ Мађарске буде председавајући Мрежом 2021. године.