a

Пандемија болести COVID-19 донела је бројне изазове у свим сегментима наших живота. Изолација, ожалошћеност, страх, губитак посла и прихода, доводе до повећане потребе за очувањем менталног здравља и јачањем психосоцијалне подршке. Стога је сада више него икада важно улагање у превенцију менталних поремећаја, поготово код деце и младих као најосетљивије популације, којима услуге заштите менталног здравља морају бити једнако доступне и квалитетне, указао је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом обележавања Светског дана менталног здравља.

Заштитник грађана је у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре од почетка 2021. године посетио Специјалну болницу за психијатријске болести „Ковин“, Службу за психијатрију Опште болнице у Лесковцу, Клинику за психијатрију и Центар за заштиту менталног здравља Клиничког центра у Нишу. У извештајима из посета, Заштитник грађана је, између осталог, указао на потребу да се интензивирају активности на деинституционализацији у смислу напуштања праксе дугорочног смештања пацијената у болницама, као и потребу успостављања ванинституционалног збрињавања и подршке у заједници особама са менталним сметњама и њиховим породицама у циљу омогућавања живота и лечења у заједници. Такође је указао на потребу формирања центара за заштиту менталног здравља у заједници, уз обезбеђивање потребних ресурса ради превенције, унапређења и постхоспиталног лечења пацијената у заједници.

Заштитник грађана подсећа да је неопходно без одлагања развити мрежу служби за заштиту менталног здравља у заједници које ће пружати свеобухватну заштиту менталног здравља, уз најмање могуће рестрикције и што ближе породици, кадровски оснажити постојеће специјализоване службе при здравственим установама, обезбедити континуирану едукацију запослених у области менталног здравља, предузимати континуирано активности на подизању свести о значају менталног здравља и додатно улагати у реформе у области менталног здравља у правцу поштовања људских права и третмана особа са менталним сметњама у складу са принципима савремене психијатрије.

Заштитник грађана указује и на значај сарадње и партнерства владиног и невладиног сектора, повезивање стручњака и институција на локалном нивоу на промоцији менталног здравља и борби против стигматизације.

Заштитник грађана похваљује успостављање Националне телефонске линије за пружање психосоцијалне подршке грађанима којима је потребна. Број телефона је 0800 309 309, као и посебни телефони Института за ментално здравље: 063 7298260 (за младе и родитеље деце до 18 година) и 063 1751150 (за особе старије од 18 година).

Национални механизам за превенцију тортуре Републике Србије данас, на Међународни дан жена, по први пут заједнички са Асоцијацијом за превенцију тортуре и још 36 мониторинг тела из читавог света, позива државне органе на континуирано деловање у циљу заштите жена у затвору.

Широм света, више од 75 националних и локалних независних механизама за мониторинг који су основани у складу с Опционом протоколом уз Конвенцију УН против тортуре (OPCAT) – познати под називом национални и локални механизми за превенцију тортуре – раде на заштити достојанства и правичности за лица лишена слободе.

Обављамо редовне посете свим местима на којима се налазе лица лишена слободе. Разговарамо насамо с лицима лишеним слободе, члановима њихових породица и запосленима. Документујемо како затворско окружење утиче на жене, било да је у питању извршење мере притвора или издржавање затворске казне. Сачињавамо извештаје за надлежне органе у којима се указује на дискриминацију и родно засновано насиље које доживљавају жене у затвору, укључујући и жене у стању посебне угрожености због, између осталог, своје расе, етничке припадности, сексуалне оријентације, родног идентитета и изјашњавања и инвалидитета.

Такође, важно је истаћи да припремамо практичне препоруке које усмеравају промене закона, политика, процедура и праксе. Све то чинимо на основу континуираног и конструктивног дијалога са свим актерима у читавом кривично правном систему.

Праћење положаја и потреба жена представља важан део нашег рада, који се током пандемије заразне болести COVID-19 показао као нарочито значајан.
Пандемија је додатно оптеретила затворе широм света, доневши са собом нове изазове за запослене и изложивши лица лишена слободе повећаним ризицима. Извештавали смо – и настављамо да извештавамо – о утицају који ограничења уведена у циљу спречавања ширења вируса имају на жене. Многе од њих су остале изоловане, с емотивним последицама и без материјалне подршке, након увођења привремене забране породичних посета и увођења ограничења у обављању свакодневних активности. Деца такође трпе због немогућности да виде мајке. На основу резултата нашег праћења, снажно се залажемо за спровођење програма превременог отпуста и алтернативних мера уместо лишења слободе за жене.

Примењујемо Правила Уједињених нација за поступање према затвореницама и примену незатворских мера према преступницама (Правила из Бангкока), која су усвојена пре десет година, као оријентир у нашим активностима праћења и као подршку нашим налазима и препорукама. Свој рад такође заснивамо и на другим комплементарним стандардима, као што су Правила Нелсона Манделе и Принципи из Џогџакарте. У склопу активности на јачању заштитних мера за жене у затвору и промовисању незатворских алтернатива лишавању слободе, Правила из Бангкока имају посебан значај током пандемије заразне болести COVID-19.

Поздрављамо позитивне мере које државе широм света предузимају у циљу заштите права жена у затвору. Међутим, постоји потреба за интензивнијим и континуираним деловањем, нарочито током пандемије заразне болести COVID-19. Стога заједнички позивамо да се све државе поново обавежу на заштиту достојанства, здравља, безбедности и сигурности свих жена у затвору и да утврде алтернативе лишавању слободе за жене у сукобу са законом. Правила из Бангкока, заједно с препорукама националних и локалних превентивних механизама, пружају државама чврст основ за деловање у правцу обезбеђивања поштеног, доступног и безбеднијег правосуђа за жене.

Потписници:


• Association for the Prevention of Torture (APT)
• Austrian Ombudsman Board as National Preventive Mechanism
• Comisión por la Memoria - Mecanismo Local de Prevención de la Tortura de la Provincia de Buenos Aires / Argentina
• Comisión Provincial de Prevención de la Tortura de Mendoza / Argentina
• Comité Nacional para la Prevención de la Tortura de Argentina / CNPT-AR
• Human Rights Ombudsman of the Republic of Slovenia
• Instance Nationale pour la Prévention de la Torture (INPT) / République Tunisienne
• Mecanismo Estadual de Prevenção e Combate à Tortura do Rio de Janeiro / Brasil
• Mecanismo Estadual de Prevenção e Combate à Tortura de Pernambuco / Brasil
• Mecanismo Local para la Prevención de la Tortura y Otros Tratos y Penas Crueles, Inhumanos y/o Degradantes de la Ciudad Autónoma de Buenos Aires / Argentina
• Mecanismo Nacional de Prevenção e Combate à Tortura - MNPCT/Brasil
• Mecanismo Nacional de Prevención contra la Tortura y otros Tratos o Penas Crueles, Inhumanos o Degradantes - Defensoría del Pueblo / Ecuador
• Mecanismo Nacional de Prevención contra la Tortura (MNPT) / Costa Rica
• Mecanismo Nacional de Prevención contra la Tortura MNP-CONAPREV / Honduras
• Mecanismo Nacional de Prevención de la Tortura – Defensoría del Pueblo / Perú
• Mecanismo Nacional de Prevención de la Tortura / Paraguay
• Mecanismo Nacional de Prevención de la Tortura (INDDHH – MNP) / Uruguay
• Mecanismo Nacional de Prevención de la Tortura de la Comisión Nacional de los Derechos Humanos / México
• Mecanismo Nacional para la Prevención de la Tortura, Penas y Tratos Crueles, Inhumanos o Degradantes (MNPT) / Panamá
• Médiateur du Grand-Duché de Luxembourg
• National Center of the Kyrgyz Republic for the Prevention of Torture and Other Cruel, Inhuman or Degrading Treatment or Punishment
• National Commission for the Prevention of Torture (NCPT) / Switzerland
• National Guarantor for the Rights of Persons Deprived of Liberty / Italy
• National Mechanism for the Prevention of Torture / Poland
• National Preventive Mechanism – Commissioner for Fundamental Rights / Hungary
• National Preventive Mechanism – Ombuds Institution / Croatia
• National Preventive Mechanism – Protector of Citizens / Serbia
• National Preventive Mechanism - Protector of Human Rights and Freedoms / Montenegro
• National Preventive Mechanism - Romanian Ombudsman
• National Preventive Mechanism (Ombudsman’s Office) / Portugal
• National Preventive Mechanism of South Africa (SA NPM)
• National Preventive Mechanism of the Republic of Moldova (Office of the People’s Advocate)
• New Zealand Human Rights Commission as Central National Preventive Mechanism
• Oficina Nacional de Prevención de la Tortura y otros Tratos o Penas Crueles, Inhumanos o Degradantes / Guatemala
• Ombudsman of the Republic of North Macedonia - National Preventive Mechanism
• UK National Preventive Mechanism
• Ukrainian Parliament Commissioner for Human Rights
• Victorian Ombudsman – Australia

НПМ Републике Србије у својим годишњим извештајима већ годинама указује:

• жене којима је изречена мера притвора се смештају у притворске јединице завода за извршење кривичних санкција, а њихов релативно мали број у једној притворској јединици има за последицу да су поједине од њих током извршења мере притвора, често на дужи рок, практично у усамљењу, односно самици. Тиме, оно што представља посебну односно дисциплинску меру за лица на извршењу казне затвора, за притворенице неретко представља начин извршења мере притвора;
• извршење казне затвора према женама спроводи се у једном заводу за жене (Казнено - поправни завод за жене у Пожаревцу), чиме им је онемогућено извршење казне затвора што ближе месту становања;

• препоручује се надлежним органима да предузму мере како би се отклонили ови недостаци.

НПМ је констатовао и да се улаже у побољшање услова у којима бораве жене у заводима за извршење кривичних санкција: током 2019. је завршена изградња новог објекта у КПЗ за жене у Пожаревцу, а током посете ОЗ Београд 2017. године утврдили смо да је реновиран павиљон намењен притвореницама. Такође, прихватајући мишљење Заштитника грађана о значају превентивних лекарских прегледа у КПЗ за жене у Пожаревцу, овај завод је донео Директиву о праћењу здравственог стања и спречавању обољевања осуђеница којом је утврдио динамику, обим и садржину превентивних прегледа.

 

b_250_0_16777215_00_images_mreza_npm_JIE.jpgКао председавајући Медицинском групом Мреже НПМ земаља југоисточне Европе, НПМ Србије је 22. децембра 2020. године организовао онлајн састанак Мреже, како би скренуо пажњу на потребу праћења поступања према зависницима од психоактивних супстанци, посебно осетљивој категорији лица лишених слободе. Тим НПМ Србије је представио Тематски извештај Праћење поступања према зависницима од психоактивних супстанци у установама за извршење кривичних санкција, сачињен након пет посета казнено-поправним заводима и пет посета окружним затворима, које су реализоване у овој години у циљу праћења поступања према овој категорији лица.

У уводним напоменама др Наташа Тањевић, заменица заштитника грађана и руководитељка НПМ-а је подсетила да је зависност од опојних дрога уско повезана са вршењем кривичних дела и да је присутан висок проценат осуђених и притворених лица са овим проблемом, те да су зависници посебна група затворске популације која захтева специјализован приступ. Стога је, како је нагласила, НПМ посебну пажњу усмерио на испитивање постојећих могућности за њихову рехабилитацију, која је веома специфична када је реч о издржавању затворске казне.

Представљајући методологију рада НПМ током посета, заменица заштитника грађана је нагласила значај мултидисциплинарног приступа у сагледавању овог проблема. Истакла је да НПМ посебну пажњу обраћа на безбедносни, третмански и здравствени аспект, од откривања и спречавања уноса психоактивних супстанци, провере специјализованих програма за рад са осуђеним лицима која имају проблем зависности од психоактивних сусптанци, до употребе адекватне терапије. Такође испитивано је у коликој мери је особље едуковано у спровођењу програма лечења, односно третмана, као и да ли се предузимају мере у циљу смањења потражње и доступности, превенције и редукције штетних последица.

Члан тима НПМ-а Марко Анојчић је представио активности НПМ, односно његове основне налазе и чињенице који су утврђени током посета казнено-поправним заводима и окружним затворима и препоруке за отклањање уочених недостатака. Анојчић је истакао потребу за већим бројем запослених на пословима третмана, службеника обезбеђења и здравственог особља, као и за стварањем услова за рехабилитацију зависника од опојних дрога, који подразумевају постојање посебних изолованих одељења и програма рада, али и обучено особље које ће спроводити програме. Такође указао је и на потребу да се предузму активности у правцу унапређења поступања у лечењу зависника, да се побољша приступ лечењу опијатским супститутима у заводима тиме што ће створити услови да сва лица која имају проблем са зависношћу од ПАС, а за које лекар специјалиста психијатрије у заводу процени да постоји потреба да се уведе супститациона терапија, буду упућена у надлежне здравствене установе ради мишљења и доношења одлуке о увођењу ове терапије.

У оквиру сесија које су посвећене безбедносном, третманском и здравственом аспекту овог проблема на састанку су примере добре праксе у проналаску психоактивних супстанци, специјализованим програмима поступања и лечењу зависника у заводима представили Горан Ненадовић, начелник Службе за обезбеђење КПЗ Пожаревац – Забела, Миљан Крстић, шеф Одсека за спровођење третмана у КПЗ Ниш и др Владимир Стојковић, руководилац Одсека за болести зависности Специјалне затворске болнице, који је допринео и формирању Одељења без дроге у Окружном затвору у Београду.

Учесници састанка сагласили су се да је потребно наставити са праћењем поступања према зависницима од психоактивних супстанци као посебно осетљивој категорији лица лишених слободе, повећати капацитет НПМ ради ефикасног надгледања поступања према зависницима од психоактивних супстанци у заводима за извршење кривичних санкција и континуирано радити на размени добре праксе о поступању према овој изразито осетљивој категорији лица лишених слободе.

Заштитник грађана у обављању послова НПМ-а је током 2020. године реализовао преко 40 посета полицијским управама и полицијским станицама у њиховом саставу, изјавила је др Наташа Тањевић, заменица заштитника грађана и руководилац НПМ-а, на 6. састанку IPCAN (Independent Police Complaints Authorities' Network), који је одржан 16. децембра 2020. године. Све посете биле су ненајављене, тиму НПМ-а су пружене тражене информације, омогућен увид у документацију и ненадзирани разговори са лицима лишеним слободе, а сарадња са полицијским службеницима била је потпуна и професионална, истакла је Тањевић. Такође, НПМ је током посета заводима за извршење кривичних санкција обављао разговоре са притвореницима, који су на спровођење те мере доведени након полицијског задржавања, а у циљу прикупљања информација о поступању полицијских службеника према њима током задржавања, као и приликом примене других полицијских овлашћења, нагласила је Тањевић.

Пратећи поступање полиције по препорукама Европског комитета за спречавање мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања које су нашој земљи упућене након посете Комитета 2017. године, НПМ је утврдио унапређење, посебно у погледу унапређења услова за боравак задржаних лица у просторијама за задржавање, с обзиром на то да је велики број просторија за задржавање адаптиран у складу са стандардима. Међутим, већина полицијских управа и полицијских станица које је НПМ обишао немају посебне просторије за саслушање лица које су опремљене техничком опремом за аудио и/или видео снимање, иако постојање тих просторија представља један вид превентивног поступања и значајну меру заштите лица лишених слободе од евентуалног недозвољеног поступања полицијских службеника, а недостају и континуиране обуке криминалистичких инспектора о техникама саслушања и испитивања. НПМ и даље инсистира у својим појединачним и годишњим извештајима, на поступању по наведеним препорукама и с тим у вези је успоставио дијалог са МУП-ом.

НПМ је ове године обављао и ноћне и ране јутарње посете полицијским станицама ради праћења поступања према доведеним и задржаним лицима у вези поштовања основних права које су уједно и гаранција против злостављања: права на приступ адвокату, лекару, права да се блиска особа обавести о лишењу слободе и упознавање са правима, навела је Тањевић. У овом делу приметан је напредак у поступању полицијских службеника, с обзиром на чињеницу да се задржана лица са којима је тим разговарао нису жалила на остваривање ових права, а да је увидом у документацију утврђено да се ова права у највећем броју случајева поштују, као и да су унапређене евиденције које полицијске станице воде за задржана лица. Тањевић је посебно похвалила рад појединих командира полицијских станица, који су и пре достављања извештаја са препорукама, прихватили сугестије НПМ-а и обезбедили неопходно поступање.

НПМ је такође пратио поступање полиције током јавних окупљања у јулу месецу ове године према грађанима, као и према ухапшеним лицима у полицијским станицама, рекла је Тањевић и додала да су налази из тих посета објављени у посебном извештају који садржи 11 препорука за отклањање утврђених недостатака и унапређење стања у овој области (од којих је МУП-у упућено 9 препорука).

У свету се 21. децембра обележава десет година од усвајања Правила УН о третману жена затвореница и ванзаводским мерама за жене које су учиниле кривична дела, познатих под називом Правила из Бангкока (Бангкочка правила). Ослањајућу се на известан број резолуција УН у области заштите људских права, та правила су посебно истакла потребу формирања глобалних стандарда у поступању надлежних органа према затвореницама. У својој основи, она истичу родни и антидискриминаторни акспект, дефинишући заштиту права жена у појединим областима у којима се до тада уопште није придавала пажња, као што су затвори.

Ова правила указала су на потребу стварања праведнијег и сигурнијег окружења за жене, у коме постоји алтернатива затвору, посебно за оне које се боре са сиромаштвом, насиљем, менталним здрављем или су учиниле ситне прекршаје. Залажу се за друштво и државу који поштују достојанство жене и теже побољшању њеног положаја у свим животним ситуацијама. Истичући чињеницу да су жене у затвору по правилу мајке и примарни старатељи у породици, Бангкочка правила наглашавају да оне као затворенице треба да буду смештене близу куће и да остану у контакту са породицом. Затворска здравствена нега и хигијена треба да одговоре на специфичне потребе жена, да им се обезбеде редовни гинеколошки и посебни здравствени прегледи као и континуирана психолошка подршка. Такође, затвори би требало да обезбеде основне потребе жене, специфичне за њену сексуалну оријентацију, полни идентитет и изражавање, инвалидитет, етничку припадност и старост. Не треба заборавити и женско особље у затвору, које би на радном месту требало да има једнаке могућности у погледу обуке и напредовања као и мушкарци, али и сигурност и безбедности на послу.

Заштитник грађана у оквиру опште надлежности и у обављању послова НПМ-а прати поступања према женама у кривичноправном систему и затвореним установама и подстиче промене у пракси и закону, укључујући и питање алтернативе притвору/затвору. С тим у вези, НПМ годинама уназад указује на негативне аспекте дуготрајног извршења мере притвора према женама, с обзиром на то да су поједине жене у притвору, због релативно малог броја, практично у усамљењу. Наиме, иако у систему извршења кривичних санкција усамљење/самица представља посебну, дисциплинску меру која је строго временски ограничена, у постојећој пракси то је за поједине притворенице редован начин извршења мере притвора. Такође, иако је Управа за извршење кривичних санкција предузела значајне активности на унапређењу материјалних услова смештаја лица лишених слободе и повећања капацитета завода, и у оквиру наведеног изграђен је нови објекат у КПЗ за жене у Пожаревцу, ово је и даље једини завод где се смештају жене којима је изречена казна затвора чиме се онемогућава да завод буде у близини дома затворенице, а самим тим отежавају и редовни контакти са породицом, што је битно за њихову интеграцију и социјалну инклузију након изласка на слободу.

Прихватајући мишљење Заштитника грађана о значају превентивних лекарских прегледа у КПЗ за жене у Пожаревцу, овај завод је донео Директиву о праћењу здравственог стања и спречавању обољевања осуђеница којом је утврдио динамику, обим и садржину превентивних прегледа.

Заштитник грађана ће наставити да прати поступање према женама, као посебно осетљивој категорији лица лишених слободе и предузимати активности у правцу унапређења стања у овој области.