Догађаји

Заменица заштитника грађана др Наташа Тањевић са сарадницом из Стручне службе Заштитника грађана учествовала је 23. маја 2022. године на обуци здравствених радника о стандардима Савета Европе, током које је запосленима у Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, између осталог представила рад и мандат Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) и препоруке НПМ-а у вези са посетама психијатријским установама.

Обуку је организовао Савет Европе у оквиру пројекта „Јачање заштите људских права лица лишених слободе и осуђених лица у Србији“, фаза II. Поред заменице заштитника грађана и запослене у Стручној служби Заштитника грађана, предавачи на предметној обуци биле су и консултанткиње СЕ проф. др Ивана Крстић Давинић и др Марта Сјеничић.

Учесници обуке имали су прилику да се упознају са општим стандардима Савета Европе у вези са заштитом права лица смештених у психијатријске установе, усклађености домаћих прописа са стандардима СЕ, препорукама Европског комитета против мучења (ЦПТ) након посете Републици Србији 2021. године, мандатом и методологијом рада Националног механизма за превенцију тортуре Заштитника грађана и најзначајнијим препорукама НПМ-а упућеним посећеним психијатријским установама и Министарству здравља.

Заменица заштитника грађана за права лица лишена слободе др Наташа Тањевић представила је активности Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) у последње две године и истакла најважније налазе и препоруке НПМ-а у области превенције тортуре и других облика злостављања на онлајн конференцији „Борба против тортуре и других облика злостављања у Србији“, одржаној 25. марта 2022. године у организацији Београдског центра за људска права.

Тема конференције била је сагледавање стања у Србији у области забране тортуре и других облика злостављања, нарочито из угла налаза и препорука које су упућене Србији у последњим извештајима међународних тела – Комитета против тортуре Уједињених нација, Специјалног известиоца за тортуру и Европског комитета Савета Европе за спречавање тортуре и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања.

Др Тањевић је такође указала да Закључна запажања Комитета УН против тортуре обухватају период 2015-2019. година, и да су у међувремену предузете бројне активности да се стање у области унапреди, попут унапређења материјалних услова у просторијама за задржавање, заводима за извршење кривичних санкција, посећеним психијатријским установама и установама социјалне заштите домског типа, документовању повреда од стране лекара у заводима, развијању капацитета заводских службеника за развој и спровођење нових програма рехабилитације, унапређењу евиденција које полицијске станице воде за задржана лица и сл. Навела је и да ће НПМ, као и претходних година и поводом последњег извештаја ЦПТ обављати посете установама у циљу праћења поступања по упућеним препорукама и на тај начин настојати да допринесе унапређењу стања у тој области.

На конференцији су учествовали представници УН, Савета Европе, Мисије ОЕБС-а у Србији, међународни експерти као и представници надлежних министарства и институција Републике Србије и Београдског центра за људска права.

Институција Заштитника грађана обележила је данас десет година рада Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ). Прослава јубилеја организована је у Палати Србија у Београду, уз госте и представнике међународних организација, Покрајинског омбудсмана, организација цивилног сектора као и државних органа, са којима је НПМ остварио успешну сарадњу протекле деценије.

НПМ је успостављен 2011. године Законом о ратификацији опционог протокола уз Конвенцију Уједињених нација против тортуре. Законом о ратификацији Опционог протокола одређено је да Заштитник грађана обавља послове НПМ, као и да у обављању тих послова сарађује са омбудсманима аутономних покрајина и удружењима чијим је статутом предвиђени циљ удруживања унапређење и заштита људских права и слобода.

НПМ је део активности Заштитника грађана на које се обраћа посебна пажња. Заштитник грађана са поносом може да истакне да је био иницијатор успостављања бројних мрежа, између осталог 2013. године Мреже НПМ земаља Југоисточне Европе, истакао је заштитник грађана мр Зоран Пашалић у свом уводном обраћању. Како је рекао, за протеклих десет година НПМ је много учинио на унапређењу заштите права лица лишених слобода и превенцији тортуре, али је указао и да су надлежни органи поступајући по препорукама НПМ предузели значајне активности да се стање унапреди.

Милица Ђорђевић, испред Канцеларије Савета Европе у Београду је рекла да је у последње две године видно унапређен рад НПМ-а и с тим у вези посебно истакла активности НПМ током трајања пандемије. Говорећи о сарадњи са НПМ-ом истакла је да је на њу највећи утисак оставио ентузијазам тима НПМ, који са не тако великим капацитетима постиже много, што се види и у броју обављених посета и у броју извештаја које су сачинили и препорука које су упутили.

Заменица заштитника грађана и руководилац НПМ-а др Наташа Тањевић навела је да је у протеклих десет година НПМ обавио близу 800 најављених и ненајављених посета и сачинио неколико стотина појединачних извештаја и девет годишњих извештаја, који садржe око три хиљаде препорука упућених државним органима. „Ова писана грађа, пажљиво бележена и документована, представља и својеврстан преглед положаја лица лишених слободе у току једне деценије и начину поступања државних органа и институција према њима“, рекла је Тањевић и изразила задовољство што је у великој мери поступљено по препорукама из извештаја које је НПМ упућивао након обављених посета.

Др Тањевић је истакла да је то допринело унапређењу поступања према лицима лишених слободе, унапређењу рада органа и свеукупно превенцији тортуре и других облика злостављања и да охрабрује чињеница да преовладава свест државних службеника који поступају према лицима лишеним слободе, као и њихових руководилаца, да је тортура недозвољено поступање.

Заменица Заштитника грађана додала је да су појединачни случајеви тортуре или злостављања увек могући, јер је тортура, као и свако друго злостављање, често условљена или подстакнута околностима конкретне ситуације и догађаја, али никада оправдана. „Наиме, забрана тортуре је апсолутна тако да ниједна околност, ситуација или подстицај исту не могу оправдати… Tреба имати у виду да сузбијање неадекватног поступања не подразумева само усвајање одговарајућих правних норми, већ и предузимање неопходних корака како би се обезбедила њихова примена, укључујући и благовремено прослеђивање информација о неадекватном поступању надлежним тужилачким и судским органима, као и вођење делотворних истрага о наводима о неадекватном поступању, а све са циљем „нулте толеранције“ за тортуру и грађења културе кажњивости, утврђивања индивидуалне одговорности и санкционисања извршилаца.“

„Борба против тортуре није само борба за жртве тортуре, већ и борба за достојанство свих нас, а право на достојанство по Уставу, међу одредбама о људским правима и слободама, стоји пре права на живот“, истакла је Тањевић, додајући да је обавеза свих нас да у свим ситуацијама поступамо као људи, јер не постоји ниједан изговор, ниједан интерес, општи или појединачни, који то сме да промени.

Др Тањевић се захвалила свим појединцима, организацијама цивилног друштва, међународним организацијама и државним органима са којима је Заштитник грађана сарађивао у претходних 10 година обављајући послове НПМ. „Нашим радом и активностима, као и обележавањем овог јубилеја, настојали смо да дамо допринос у изградњи друштва без тортуре у којем се поштује физички и психички интегритет и достојанство сваког грађанина, у свакој ситуацији, без изузетка и без обзира на околности.“

У оквиру обележавања јубилеја приказан је и кратак филм који су направили запослени у НПМ-у уз подршку учесника филма који долазе из цивилног сектора, државних органа и установа са којима је НПМ посебно успешно сарађивао протеклих десет година.

Attachments:

Публикација 10 година рада Националног механизма за превенцију тортуре у Србији

Пандемија болести COVID-19 донела је бројне изазове у свим сегментима наших живота. Изолација, ожалошћеност, страх, губитак посла и прихода, доводе до повећане потребе за очувањем менталног здравља и јачањем психосоцијалне подршке. Стога је сада више него икада важно улагање у превенцију менталних поремећаја, поготово код деце и младих као најосетљивије популације, којима услуге заштите менталног здравља морају бити једнако доступне и квалитетне, указао је данас заштитник грађана Зоран Пашалић поводом обележавања Светског дана менталног здравља.

Заштитник грађана је у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре од почетка 2021. године посетио Специјалну болницу за психијатријске болести „Ковин“, Службу за психијатрију Опште болнице у Лесковцу, Клинику за психијатрију и Центар за заштиту менталног здравља Клиничког центра у Нишу. У извештајима из посета, Заштитник грађана је, између осталог, указао на потребу да се интензивирају активности на деинституционализацији у смислу напуштања праксе дугорочног смештања пацијената у болницама, као и потребу успостављања ванинституционалног збрињавања и подршке у заједници особама са менталним сметњама и њиховим породицама у циљу омогућавања живота и лечења у заједници. Такође је указао на потребу формирања центара за заштиту менталног здравља у заједници, уз обезбеђивање потребних ресурса ради превенције, унапређења и постхоспиталног лечења пацијената у заједници.

Заштитник грађана подсећа да је неопходно без одлагања развити мрежу служби за заштиту менталног здравља у заједници које ће пружати свеобухватну заштиту менталног здравља, уз најмање могуће рестрикције и што ближе породици, кадровски оснажити постојеће специјализоване службе при здравственим установама, обезбедити континуирану едукацију запослених у области менталног здравља, предузимати континуирано активности на подизању свести о значају менталног здравља и додатно улагати у реформе у области менталног здравља у правцу поштовања људских права и третмана особа са менталним сметњама у складу са принципима савремене психијатрије.

Заштитник грађана указује и на значај сарадње и партнерства владиног и невладиног сектора, повезивање стручњака и институција на локалном нивоу на промоцији менталног здравља и борби против стигматизације.

Заштитник грађана похваљује успостављање Националне телефонске линије за пружање психосоцијалне подршке грађанима којима је потребна. Број телефона је 0800 309 309, као и посебни телефони Института за ментално здравље: 063 7298260 (за младе и родитеље деце до 18 година) и 063 1751150 (за особе старије од 18 година).