Догађаји

У циљу праћења поступања према лицима лишеним слободе током ванредног стања, Заштитник грађана је увео посебну телефонску линију Националног механизма за превенцију тортуре, број 066 800 70 13, који је доступан од 8 до 22 часа, свих седам дана у недељи.

Заштитник грађана ће у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре и током трајања ванредног стања наставити са посетама установама у којима се налазе или се могу налазити лица лишена слободе и деловати превентивно у циљу одвраћања државних органа и службених лица од било каквог облика мучења или било код другог облика злостављања. Забрана мучења и нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања је апсолутна и заштитне мере које држава предузима у сузбијању COVID-19 никада не смеју резултирати ниједним обликом злостављања лица лишених слободе.

Експерткиња у области заштите права деце и омладине са инвалидитетом и интелектуалним и менталним потешкоћама Мелани Ривс из САД, на позив удружења МДРИ-С борави у вишедневној посети Србији.

Тим поводом представници Националног механизма за превенцију тортуре данас су је угостили у институцији Заштитника грађана где је за запослене који се баве правима деце, особа са инвалидитетом и представнике НПМ-а, као и надлежног министарства одржала семинар на тему „Деца и одрасли са инвалидитетом имају право да живе у заједници“. Мелани Ривс је по завршетку предавања разговарала и са заштитником грађана Зораном Пашалићем о својим налазима до којих је дошла током посете државним институцијама и установама домског типа у којима су смештена деца и млади.

Представници НПМ-а су, такође, заједно са експерткињом Ривс у уторак обавили посету Центру за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској. Директор установе Иван Милачић упознао је гошћу са капацитетима установе, начином рада и улогом у превенцији институционалног смештаја деце, коју центар спроводи кроз бројне програме подршке биолошкој породици. Такође, представници НПМ-а посетили су и детаљно се упознали са Стационаром, најстаријом установом овога типа у Србији.   

Експерткињи Ривс предочено је и да је Србија једна од земаља са најмањим бројем деце у установама у Европи, да се деца у Србији у установама релативно кратко задржавају (од 5 до 7 година), као и позитивни резултати у области деинституционализације, будући да је данас у установама тек 675 деце, а у хранитељским породицама око 5000, док је пре 20-так година тај број био изједначен.

Истакнуто је такође и да за децу са инвалидитетом нису у довољној мери развијене услуге за подршку биолошким и хранитељским породицама и да хранитељи нису довољно обучени да воде рачуна о њиховим потребама, о чему сведочи и податак да је у протеклим годинама у просеку само по једно дете са инвалидитетом смештано у хранитељске породице. Деца са инвалидитетом, посебно она која уз интелектуалне сметње имају и значајне здравствене проблеме, најчешће нису смештена ни у малим домским заједницама, јер за то нема материјалних и кадровских услова. 

Заштитник грађана посебну пажњу посвећује заштити права особа са интелектуалним и менталним тешкоћама, рањивој и у великој мери стигматизованој и маргинализованој друштвеној групи. Процес деинституционализације је још увек на почетку, а смештај у установе и даље доминантан облик заштите особа са менталним сметњама, изјавио је поводом Међународног дана менталног здравља заштитник грађана Зоран Пашалић. Стога је неопходно донети стратегију инклузије особа са менталним сметњама у заједницу, развити услуге подршке за живот и мреже служби за заштиту менталног здравља у локалној заједници.

Ради превенције било ког облика злостављања, унапређења услова боравка у психијатријским установама и усмеравања на поступање према особама са менталним сметњама у свему у складу са важећим прописима и стандардима, Заштитник грађана је, у обављању послова Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ), у 2019. години посетио све (четири) клинике за психијатрију при клиничким центрима (Крагујевац, Београд, Ниш, Нови Сад), као и Центар за ментално здравље у Нишу. Обављена је и студијска посета Служби за психијатрију Опште болнице у Шапцу.

Заштитник грађана указује на значај уважавања права особа са менталним сметњама, без предрасуда, учешћа пацијената у сачињавању индивидуалног плана лечења и информисани пристанак на медицинску меру, као и слободно одлучивање о свему што се тиче њиховог живота и здравља, осим када то директно угрожава живот и здравље других лица.

Заштитник грађана посебно истиче потребу оснивања одговарајућих здравствених установа за психијатрију развојног доба (или неурологију и психијатрију развојног доба), јер психијатријско збрињавање деце и малолетника/адолесцената, на малом простору, као што је случај на стационарним дечјим одељењима Клинике за психијатрију КЦ Војводине и Центра за ментално здравље у Нишу, знатно отежава рад запослених и прилагођавање психосоцијалних активности потребама и могућностима сваког пацијента.

Недостатак средстава за унапређење материјалних услова смештаја пацијената и разраду програма психосоцијалне рехабилитације за све пацијенте, као и недовољан број запослених, различитих профила, основни су проблеми са којима се суочавају запослени у посећеним установама.

Србија као чланица Савета Европе и као држава која је ратификовала Протоколе 6 и 13 уз Европску конвенцију о људским правима који за циљ имају укидање смртне казне, одлучно се противи њеном постојању. „Полазећи од универзалног права на живот и људско достојанство, које не може бити одузето никоме, апсолутно је неприхватљив тај начин кажњавања у правном систему једне државе“, истиче заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 10. октобра, Светског и европског дана борбе против смртне казне.

Европска унија активно се бори за укидање смртне казне зато што је реч о нехуманом поступку, које међународно право данас не толерише. Данас у око 140 држава у свету не постоји смртна казна, док је око 50 њих и даље задржава у својим правним системима и у тим земљама у току једне године буде погубљено и до неколико хиљада људи. У развијеним земљама преовладавају доживотне затворске казне као најстроже прописане казне, са или без могућности условног отпуста.

Заштитник грађана подсећа да је смртна казна у Србији укинута 2002. године, а последњи пут извршена десет година раније. Упркос томе, у Србији се последњих година у јавности повремено покрене питање потребе враћања смртне казне, поготово када се десе монструозни злочини над децом или вишеструка убиства. „Међутим, морамо знати да и сам Устав Републике Србије каже да је људски живот неприкосновен и Заштитник грађана остаје одлучан у свом ставу да се поновно увођење смртне казне никад не дозволи“, поручио је Зоран Пашалић.