Догађаји

Старији, посебно они која се налазе на институционалном смештају, једна су од посебно рањивих група и у већем су ризику од дискриминације, нечовечног и понижавајућег поступања и кажњавања, оцењује Национални механизам за превенцију тортуре поводом 1. октобра Међународног дана старијих особа. Због њиховог, у одређеним ситуацијама, веома тешког положаја, Заштитник грађана кроз мандат Националног механизма за превенцију тортуре, нарочиту пажњу посвећује праћењу поступања надлежних органа према овим лицима, нарочито у затвореним одељењима геронтолошких центара где се налазе покретни и непокретни корисници са деменцијом.

Обављајући послове НПМ, Заштитник грађана је надлежним органима, у извештајима о посетама домовима за стара лица, упутио 52 препоруке за унапређење положаја старих лица и отклањање уочених недостатака у раду посећених установа. Препоруке су се односиле, пре свега, на унапређење материјалних услова боравка корисника, опремање соба и остваривање права на приватност и других права корисника, као и на обезбеђивање адекватног броја особља и веће укључивање корисника у радно окупационе и културно забавне активности. Посебно, Заштитник грађана је утврдио висок степен ограничења слободе кретања корисника унутар и ван установе и сходно томе упутио препоруку надлежном министарству да законски уреди ово питање. По већини препорука, надлежни органи су поступили.

У циљу даљег унапређења положаја старих особа на институционалном смештају, Заштитник грађана на данашњи дан подсећа да је неопходно повећање људских ресурса за рад са старијим особама у домовима за старе, њихова стална едукација и сензибилизација, као и континуирана подршка корисницима ради заштите и очувања њиховог достојанства.

У складу са Резолуцијом Генералне Скупштина УН од 14. децембра 1990. године, 1. октобра обележава се Међународни дан старијих особа са циљем да се укаже на важност прилагођавања окружења у коме живимо потребама и способностима старијих особа.

Другог дана посете Заштитнику грађана Републике Србије, омбдусманка Румуније Рената Вебер се са својим сарадницима састала и са представницима Националног механизма за превенцију тортуре који су их упознали са оснивањем НПМ-а у Србији, са његовом надлежношћу, начином и делокругом рада.

Представници НПМ-а известили су омбудсманку Вебер о томе да је од 2012. године, од када у Србији оперативно функционише, НПМ обавио 500 посета местима детенције, односно установама у којима се налазе или се могу налазити лица лишена слободе и упутио око 2000 препорука надлежним државним органима и установама. У затворима, притвору, психијатријским болницама и социјалним установама домског типа у Србији налази се 25 хиљада лица лишених слободе. Надлежност НПМ-а обухвата заштиту и унапређење њихових права, положаја и статуса, пре свега кроз превентивне посете местима у којима се они налазе, сачињавање извештаја и упућивања препорука надлежним органима.

Заштитник грађана Зоран Пашалић и чланови НПМ тима састали су се јуче са председником Комисије за спровођење стандарда полицијског поступања у области превенције тортуре Миливојем Недимовићем и његовим сарадницима. Састанак је одржан у циљу успостављања редовне и континуиране сарадње НПМ-а и Комисије МУП-а у области превенције тортуре и обостраног указивања на проблеме које НПМ и Комисија уочавају у оквиру својих посета Полицијским управама и станицама полиције, а који се односе на положај лица на полицијском задржавању и услова у којима она бораве.

Задатак Комисије, која је унутар МУП-а основана решењем министра 2014. године, је да ради на спровођењу и имплементирању препорука међународних уговорних тела у пракси министарства и доприноси унапређењу положаја лица лишених слободе. У том циљу, чланови Комисије, одлазе у посете полицијским управама и станицама у њиховом саставу, имају неограничен приступ свим просторијама, а по завршетку посете упућују извештаје организационим јединицима и дају обавезујуће налоге за отклањање уочених недостатака. У овој години, како су истакли на састанку са заштитником грађана, обишли су 13 Полицијских управа и 25 полицијских станица у оквиру њих, а у досадашњој пракси бележе поступање по свим налозима које су кроз извештаје упутили.

Представници НПМ-а информисали су чланове комисије МУП-а о својим овогодишњим резулатима постигнутим у 13 посета Полицијским управама и станицама полиције. Посете НПМ-а, од којих је једна била и ноћна, реализују се без претходне најаве, што је пракса коју је НПМ установио од ове године. Такође, у одређеном броју случајева сем посете станицама полиције, чланови НПМ тима посећивали су и притворске јединице у оквиру завода за извршење кривичних санкција.

Успостављање сарадње са Комисијом МУП-а значајна је за НПМ, јер је између осталог договорено одржавање редовних кварталних састанака, што ће истовремено бити и прилика да се размотри спровођење препорука Европског комитета за спречавање мучења (CPT), будући да је то и обавеза Републике Србије предвиђена акционим плановима за Поглавља 23 и 24.

У оквиру Нишвил џез фестивала, испред Принчеве виле у Специјалној болници за психијатријске болести Горња Топоница, International Youth Orchestra и нишки бенд Slide Ride одржали су концерт за пацијенте и запослене, али и за све заинтересоване грађане, поштоваоце Нишвила.

Организатори фестивала на овај начин указали су да је Принчевој вили, која је у веома лошем стању, неопходна реконструкција, али и допринели дестигматизацији психијатрисјких болесника, вишеструко маргинализованих и искључених из друштвених заједница.

Заштитник грађана поздравља напоре друштвено одговорних организација и активиста и позива на што чешћу праксу одржавања концерата, ликовних колонија, позоришних представа и сличних програма унутрар психијатрсијских установа, јер се на тај начин потпомаже социјализација пацијената и супротставља укорењеним предрасудама и широко прихваћеним обрасцима понашања према особама са менталним сметњама и другим маргинализованим друштвеним групама.

Национални механизам за превенцију тортуре Заштитника грађана ове године посебну пажњу посвећује положају особа са менталним сметњама у психијатрисјким установама и установама социјалне заштите домског типа, будући да су услови у којима бораве лоши и неодговарајући, а они сами неретко онемогућени у остваривању својих права. Шира друштвена подршка у овој области готово у потпуности изостаје, док је интересовање јавности и медија за проблеме особа са менталним сметњама минимално и сведено на спорадично и нестручно извештавање, неретко уз кршење професионалне етике.